Publikacje w otwartym dostępie

PRZEKŁADY SERBSKO-POLSKIE i POLSKO-SERBSKIE

T. 1. Cz.1. Wybory translatorskie 1990-2006

Małgorzata Filipek: Miloš Crnjanski w kręgu polskich odbiorców literatury. Powieść o Londynie, czyli obcość oryginału a obcość przekładu pobierz [read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”] Translated Title: How Miloš Crnjanski’s works were received by the Polish readers A Novel about London or the strangeness of the original and the strangeness of the translation. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytet Wrocławski, margo115@wp.pl. Language: Polish. Issue: 1 (1)/2009. Page Range: 165-180.

Резиме: Чин од великог значаја на путу ка популаризацији дела Милоша Црњанског (1893—1977) у Пољској био је настанак превода Романа о Лондону. С обзиром на јунаке-странце и туђу средину у којој се збива радња, дело садржи страни дух уочљив и за српске и за пољске читаоце. Присуство страних особина које је, иначе, једна од основних одлика превода проузроковали су рефлексију о разликама у перципирању туђих особина текста како у средини читалаца оригинала, тако и читалаца превода. За пољске читаоце превода који је начинио преводолац-странац, осећај нечег страног изазива језик романа који се одликује присуством многих израза и лексичких средстава која не одговарају нормама пољског језика. Ипак, језичке грешке превода губе свој значај према универзалности и актуелности садржаја, јер дело српског писца приказује пољској публици, за коју је проблем емиграције постало сад једно од најважнијих друштвених питања, судбину човека који не може да себи нађе место ван своје земље.

Summary: The 30th anniversary of the death of Miloš Crnjanski (1893—1977) and the publishing of the translation of his novel A Novel about London markt the beginning of studying how the nowel was received by the readers of the original version compared to the readers of the translation with all of its foreign elements. In A Novel about London a reader can easily notice the elements of foreign culture. This leads to the reflection on the differences in how readers of the original version end readers of the translation perceive foreign elements. The different system of connotations is influenced by different language patterns which are typical for the readers of translations. The reading of the Polish version of Crnjanski’s novel let us conclude that the solutions applied by the translator of the foreign text activate the reader’s impression of strangeness which is caused by the presence in the translation of lexical end grammatical categories which are incompatible with the Polish language standards. Nevertheless, the foreign elements of the translation lose their importance when faced with the universality and topical theme of the novel. [/read]

Jadwiga Sobczak: Polski dramat w Serbii w latach 1990—2006 pobierz [read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”] Translated Title: Polish drama in Serbia between 1990 and 2006. Author Name: Jadwiga Sobczak. Language: Polish. Issue: 1 (1)/2009. Page Range: 155-164.

Rezime: Istraživanja prevodâ poljske drame na jezike zemalja nastalih posle raspada bivše Jugoslavije postaju interdisciplinarni diskurs, jer je na tom području pozorišna recepcija znatno bogatija od književne, a poljska drama i pozorište zauzimaju posebno mesto u istoriji kulture južnoslovanskih zemalja posle II svetskog rata. Period od 1990—2006. godine, koji u ovom članku obuhvata analizu izdanja poljskih drama u Srbiji, specifičan je za Balkan na tlu Evrope zbog rata koji se odvijao. U vezi sa situacijom koja je paralisala kulturnu delatnost, tih godina je u Beogradu objavljena samo jedna drama u prevodu Biserke Rajčić (Noć Helvera I. Vilkvista) i četiri odlomka savremenih komada na stranicama novosadskog časopisa Polja u prevodu Zorana Đerića (Porno generacija P. Jurka, Lucija i njena deca M. Pruhnjevskog, Od danas ćemo biti dobri P. Sali, Testosteron A. Saramonoviča). Autorka u radu skreće pažnju na translatološke dileme u pozorišnim scenarijima, koji su veoma udaljeni od književnih prevoda (takođe neobjavljenih) i postulira da se primene teatrološka istraživanja kako bi se upotpunila slika o prisustvu poljske drame na mnogim slovanskim jezicima i kulturama.

Summary: The research on translation of Polish drama to the languages of former Yugoslavia countries is becoming an interdisciplinary discourse. This is because the theatrical reception is wider than the literery one and Polish drama and theatre plays an important role in the history of the culture of South Slavonic countries after the World War II. The period between 1990 and 2006, that is analysed in this article of Polish drama publications in Serbia, is especially important for Balkans because of undergoing war. Due to the situation that paralyses cultural activity, therewas only one drama published in Belgrad translated by Biserka Rajcic (I. Villquist Helver’s Night) and there were four excerpts of contemporary dramas in the magazine Polja translated by Zoran Djeric (P. Jurek Porno Generation, M. Pruchniewski Łucja and her children, P. Sala Good from now on, A. Saramanowicz Testosteron). The author emphasizes translation dilemmas that emerged in theatre scenarios that are far away from literery translations also the ones that weren’t published. She also suggests looking at theatrological research that would show more of Polish drama in many Slavonic languages and cultures. [/read]

T. 2. Cz. 1. Formy dialogu międzykulturowego w przekładzie artystycznym

Małgorzata Filipek: Koloryt pogranicza serbsko-tureckiego w polskich przekładach prozy Borisava Stankovicia pobierz[read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”]

Translated Title: Локална обојеност српско-турске средине у пољским преводима Станковићеве прозе / The atmosphere of a Serbian-Turkish borderland in the Polish translations of Borisav Stanković’s prose. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytytet Wrocławski, malgorzata.filipek@uwr.edu.pl. Language: Polish. Issue: 2 (1)/2011. Page Range: 215-231.

Резиме: Дело Борисава Станковића (1874—1927) који је у српску књижевност увео амбијент оријенталног родног Врања било је познато у пољском културном миљеу већ пре Другог светског рата. Станковићева дела одликују се локалном обојеношћу која се ослања на мешавину српске и турске културне традиције као резултат скоро петовековне турске владавине ауторовим завичајем. Захваљујући пољским преводима приповедака и романа Нечиста крв читаоци су стекли представу како о свакодневном животу, обичајима, обредима људи чији се менталитет формирао под утицајем ове две културе, тако и о универзалним људским тежњама.

Summary: Works of Borisav Stanković, who introduced the atmosphere of his home town Vranje, are the space of the two cultures dialogue: — his own (Serbian) and the strange (Turkish). The last one formed the mentality and the life style of the inhabitants of this region during more that five centuries of Turkish bondage. Thanks to the translations the picture of the Serbian-Turkish borderland has been recorded in Polish readers consciousness. The descriptions of family celebrations, ceremonies and rites interweave there with the scenes of everyday life. However, despite the strong Stanković’s bonds with the concrete geographical region, the reader can find in translations the universal message about human condition and about the man who — in the situation of confrontation with restrictions and prohibitions imposed by the society — loses his battles and cannot fulfil his emotional and physical needs. [/read]

Iwona Haneczok: Odczytując sens oryginału (na podstawie przekładu na język serbski i angielski Poematu dla dorosłych Adama Ważyka) pobierz [read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”]

Translated Title: Прочитајући смисао оригинала (на основу превода на српски и енглески Поеме за одрасле Адама Важика) / Making out the sense (based on translations of Adam Wazyk’s A Poem for Adults into English and Polish). Author Name: Iwona Haneczok, Instytut Filologii Słowiańskiej Uniwersytet Śląski. Language: Polish. Issue: 2 (1)/2011. Page Range: 37-49.

Сажетак: Когнитивна наука је основа овог чланка који покушава да ствара прототип савршене ситуације у преводу и затим категоризuje две такве ситуације: превод са пољског на српски и са пољског на енглески. Овај прототип је процес у коме преводилац нема проблема да нађе еквивалент речи, a читалац може да прочита у преводу смисао оргинала. Иако је ова савршена ситуација нестварна, различите ситуације превода могу бити класификоване као “бољи“ или „гори“ представници ове категорије. Чланак се фокусира на пољском, српском и енглеском језику и закључак је да превод са пољског на српски је бољи представник категорије него превод са пољскод на енглески. Деси се тако због тога да пољски и српски потиче из зaједничке групе словенских језика.

Summary: The article is based on cognitive science and tries to create a prototype of a perfect situation in translation and then categorize two of these situations: a translation from Polish into English and from Polish into Serbian. The prototype is a process in which the translator doesn’t find it difficult to find equivalents and the reader is able to understand the sense of the original. Although this perfect situation is unreal, different situations can be classified as “better” or “worse” representatives of it. As the article focuses on Polish, Serbian and English languages, the conclusion is that the translation from Polish into Serbian is a better representative of the category than the translation from Polish into English as the language relationship of the two former languages is stronger than the relationship between the two latter ones. [/read]

T. 1. Cz. 3. Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (1990–2006)

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w latach 1990—2006 (Małgorzata Filipek, Katarzyna Majdzik)

Bibliografia przekładów literatury polskiej w Serbii w latach 1990—2006 (Małgorzata Filipek, Katarzyna Majdzik)

T. 3. Cz. 1. Bariery kulturowe w przekładzie artystycznym

Iwona Stanios: Transkulturowość oryginału w przekładzie (na przykładzie powieści Derviš i smrt Mešy Selimovicia) pobierz[read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”]

Translated Title: Transkulturnost originala u prevodu (na osnovu romana Derviš i smrt Meše Selimovića) / Transculturality of the original in its translation (based on the Meša Selimović’s novel Derviš i smrt). Author Name: Iwona Stanios, Instytut Filologii Słowiańskiej, Uniwersytet Śląski. Language: Polish. Issue: 2 (1)/2011. Page Range: 45-62. Ključne reči: Bosna i Hercegovina, kognitivne strukture, idelizovani kognitivni modeli, Meša Selimović, transkulturnost; Key words: Bosnia and Herzegovina, cognitive structures, idealized cognitive models, Meša Selimović, transculturality.

Rezime: U članku je predstavljen problem transkulturnosti koja se pojavljuje u prototipu (to znači u originalnom delu), ali koja delimično ili potpuno nestaje u prevodu. To se dešava kada je tekst preveden sa transkulturnog prostora (Bosna i Hercegovina) u monokulturni prostor (Poljska). Transkulturnost Selimovićeg romana Derviš i smrt uglavnom je prisutna u jeziku koji se odlikuje pozajmljenicama sa arapskog i turskog. Ove se pozajmljenice mogu podeliti u 3 katego­rije: reči sa kulturnim karakteristikama, reči u vezi sa islamom i reči koje se tiču mesta (Bosna i Hercegovina). Svaki jezik obuhvata istoriju i kulturu naroda, tako i jezik Selimovićeg romana obuhvata 500-godišnju tursku okupaciju. Nije moguće da se pronađe u poljskom jeziku ekvi­valente korištenih pozajmljenica jer u poljskom jeziku ne postoje reči sa takvim emocionalnim i istorijskim karakteristikama. U ovakvim situacijama prevodilac može da koristi redukciju ili amplifikaciju, ali ipak razumevanje romana biće iskrivljeno jer primarni i sekundarni primalac imaju različite kognitivne strukture i neke reči će aktivirati drukčije idealizovane kognitivne modele u njihovim umovima. Zaključak je da transkulturnost uzrokuje teškoće kod prevođenja romana. Dešava se tako zbog nemogućnosti da se pronađe ekivalente i zbog razlika u kognitivnim strukturama primar­nog i sekundarnog primaoca.

Summary: The article discusses the problem of transculturality that appears in the prototype (that is, the original work), but which partly or completely disappears in its translation. It occurs when a text is translated from a transcultural area (i.e. Bosnia and Herzegovina) into a monocultural area (i.e. Poland). Transculturality of Meša Selimović’s novel Derviš i smrt appears mostly in the language that is characterized by borrowings from Arabic, Persian and Turkish. The borrowings can be divided into 3 categories: words with cultural features, words connected with Islam and words connected with the place (Bosnia and Herzegovina). Since every language comprises the history and culture of the nation, the Serbian language is marked with the 500-year-long Ottoman occupation. It is impossible to find equivalents for those borrowings in the Polish language as there are no words with such emotional and historical features. The translator can use either reduction or amplifica­tion in these situations, but it will definitely distort the understanding of the novel as the primary and secondary receivers have different cognitive structures and some words will trigger different idealized cognitive models in their minds. In conclusion, the transculturality makes the novel difficult to translate because of the im­possibility to find equivalents and because of the differences in the primary and secondary re­ceivers’ cognitive structures. Key words: Bosnia and Herzegovina, cognitive structures, idealized cognitive models, Meša Selimović, transculturality. [/read]

T. 4. Cz. 1. Stereotypy w przekładzie artystycznym

Maciej Czerwiński: Rola stereotypu w kształtowaniu polifonicznego uniwersum literackiego
i kulturowego na przykładzie oryginału i polskiego przekładu Mostu na Drinie Ivo Andricia pobierz [read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”] Translated Title: The role of stereotypes in shaping the polyphonic literary and cultural universe based on the example of the original and Polish translation of Ivo Andric’s novel The Bridge on the Drina. Author Name: Maciej Czerwiński. Language: Polish. Issue: 4 (1)/2013. Page Range: 19-36. Ključne riječi: Ivo Andrić, prijevod na poljski, stereotip u prijevodu, imaginarij kulture. Key words: Ivo Andrić, translation into Polish, stereotypes in translation, the imaginary aspect of culture.

Sažetak: U članku se analizira pitanje stereotipā koji se javljaju u originalnom tekstu Ive Andrića Na Drini ćuprija i u poljskom prijevodu Haline Kalite. Kako je svijet Andrićevog romana smješten u izuzetno hibridno, pogranično tlo, transfer smisla u okvir novog jezika, ovdje: poljskog, mora se realizirati u adaptaciji određenih kulturnih matrica i jezičnih jedinica. U istraživanju se pokušava obratiti pozornost na neprikladnost obaju imaginarija (bosanskohercegovačkog i poljskog) te na prividnu ekvivalenciju leksičkih jedinica, a također i na ulogu različitih čitateljā koji, imajući na raspolaganju vlastite kulturno determinirane predožbe/stereotipe, na drugačije načine pristupaju interpreatiji književnog djela.

Summary: In this article, the question of various stereotypes present in the original and Polish translation (translated by Halina Kalita) of Ivo Andric’s novel The Bridge on the Drina is taken into consideration. Since the universe of Andric’s book is located in the extraordinarily complex hybrid borderland of Bosnia, the very transfer of semantic sense into the new language, here: the Polish language must be realized within the adaptation of certain cultural matrixes and linguistic items. In this research article, several questions are analyzed: the lack of similarity between the Bosnian and Polish cultural universes, the apparent equivalence of linguistic items, and the role of various readers who — bearing their own cultural imaginations/ stereotypes — interpret the book in different ways. [/read]

Małgorzata Filipek: Stereotyp mężczyzny w przekładzie Opowieści o mężczyznach Miloša Crnjanskiego pobierz [read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”] Translated Title: Male gender stereotypes in the Polish translations of Miloš Crnjanski’s, Tales about men. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytet Wrocławski, margo115@wp.pl. Language: Polish. Issue: 4 (1)/2013. Page Range: 73-88. Кључне речи: стереотип, мушкарац, Црњански, превод. Key words: stereotypes, men, Crnjanski, translation.

Резиме: У Причама о мушком Црњански је креирао неколико мушких ликова које је приказао у ситуацијама које се стереотипно везују за мушки свет (професионална делатност, политика, сфера еротике). У послератном свету поремећених вредности, у потрази за стабилизацијом и личном срећом мушкарци прекорачују границе које намеће стереотипна представа о мушком идентитету. Уколико перцепција родног стереотипа не разликује читаоце оригинала и превода, превод намеће пољским читаоцима другачији поглед на неке мушке ликове због разлике у културно-историјским искуствима код читалаца превода.

Summary: Gender stereotypes present a conventionally simplified and standardized conception or image concerning the typical social roles of males and females. M. Crnjanski focuses on the problem of the various stereotypes of men. The writer shows his characters in areas that are stereotypically considered to be appropriate for men, such as professional work, politics, war, and sexual relations. The book contained stereotypes that the readers of the original version and the readers of the translations perceive differently, because Polish and Serbian readers have different historical and cultural experiences. [/read]

T. 4. Cz. 2. Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (2007—2012) 

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w latach 2007—2012 (Marta Drachal, Estera Sobalkowska)

Bibliografia przekładów literatury polskiej w Serbii w latach 2007—2012 (Marta Drachal)

T. 5. Cz. 1. Wzajemne związki między przekładem a komparatystyką

Małgorzata Filipek: Przekład powieści Gordany Kuić Zapach deszczu na Bałkanach wobec oryginału pobierz [read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”] Translated Title: The Polish Translation of Gordana Kuić’s novel The Scent of Rain in the Balcans to the original version. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytet Wrocławski, margo115@wp.pl. Language: Polish. Issue: 5 (1)/2014. Page Range: 184-199. Кључне речи: Гордана Куић, роман, превод, упоређење, Сефардски Јевреји. Key words: Gordana Kuić, Novel, Translation, Comparison, Sephardic Jews.

Резиме: У овом чланку предмет анализе је поређење пољске и српске верзије романа Гордане Куић Мирис кише на Балкану, као и покушај одговора на питање о сличностима и разликама у перцепцији овог дела код српских и пољских прималаца литературе.

Summary: The article concerns the comparison of Polish and Serbian versions of the novel The Scent of Rain in the Balcans and attempt to answer the question about the similarities and differences in the perception of the novel in Serbia and Poland.  [/read]

T. 5. Cz. 2. Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (2013)

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w 2013 roku (Małgorzata Filipek)
Leszek Małczak: Przekłady literatury serbskiej w Polsce w latach 2007—2013

T. 6. Cz. 1. Wolność tłumacza wobec imperatywu tekstu

Martyna Ecler-Pasku: Dialog swojskości i obcości w powieści Most na Drinie Ivo Andricia a modyfikacja znaczeń ewokowanych nazw własnych w przekładzie na język polski pobierz [read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”]

Translated Title: The dialogue of familiarity and foreignness in Ivo Andric’s novel The Bridge on the Drina and the modification of evocative meanings of the proper names in the Polish translation. Author Name: Martyna Ecler-Pasku, Uniwersytet Opolski, Instytut Slawistyki, martyna.ecler@gmail.com. Language: Polish. Issue: 6 (1)/2015. Page Range: 172-198. Кључне речи: Иво Андрић, књижевни превод, властита имена, семиосфера, опозиција наше/туђе. Key words: Ivo Andric, literary translation, proper names, semiosphere, opposition familiarity/ foreignness.

Сажетак: Чланак је покушај приступа проблему културног значења властитих имена у процесу превођења књижевног дела на примеру романа „На Дрини ћуприја” Иве Андрића и његовог превода на пољски. Превод сматрамо као комуникацију два простора знакова (семиосфере) који одржавају културно наслеђе, историјска искуства и хиерархију вредности одређене заједнице. Пошто је култура Босне и Херцеговине хетерогена, опозиција своје/туђе не може се разматрати искљушиво бинарно. Неке од властитих имена у роману евоцирају истовре‑ мено простор ‘свој’ и простор ‘туђи’. На примеру етнонима Турци покушавамо да прикажемо неколико преводилачких ог‑ раничења које потичу из семантичких и културних аспеката властитих имена. Разматра се затим проблем полисемије онима Турци, који је примећен такође у функцији апелатива. У пет преводилачких модела представља се на који начин култура оригинала и култура превода ограничавају преводиоцу одабир еквиваленције.

Summary: The article discusses the problem of the cultural meanings of proper names in the translation process of the novel ‘The Bridge on the Drina’ by Ivo Andric and its translation into Polish. The translation is considered to be the symbolic communication of two semiotic spaces (semiosphere) which cultivate the cultural heritage, historical experience and the hierarchy of values of a particular community. Since the culture of Bosnia and Herzegovina is heterogeneous, the opposition between familiarity and foreignness can not be considered only as binary. Some of the proper names in the novel simultaneously evoke the space of familiarity and the space of foreignness. In the case of ethnonym ‘Turks’ we will try to present several translational constraints which stem from the semantic and cultural aspects of proper names. We also examine the problem of polysemy of the proper name ‘Turks’ which functions as an apellative. On the basis of the five translational methods we will show in what way both the cultures (the one of the original work and the one of the translation) limit the translator in choosing equivalents. [/read]

Małgorzata Filipek: Obraz ojczyzny w polskich przekładach poezji Miloša Crnjanskiego pobierz [read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”]

Translated Title: The image of a homeland in the Polish translations of Miloš Crnjanski’s poetry. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytet Wrocławski, Instytut Filologii Słowiańskiej, margo11@wp.pl. Language: Polish. Issue: 6 (1)/2015. Page Range: 120-132. Кључне речи: Песничко дело Милоша Црњанског, отаџбина, преводи, туђе особине. Key words: Miloš Crnjanski, poetry, homeland, translation, exotic.

Резиме: Преводи песама Милоша Црњанског били су објављивани у Пољској већ пре Другог светског рата. Сада пољски читаоци знају песме из збирке Лирика Итаке, као и три по‑ еме Стражилово, Сербиа и Ламент над Београдом. Лајт мотив ове поезије је повратак отаџбини (Лирика Итаке) и чежња за њом (поеме). Код Црњанског отаџбину симболишу углавном топоними, којих има већ у насловима поема, као и елементи српске традиције — нпр. асоцијације на народне песме и њихове јунаке, као што су Краљевић Марко, Милош Обилић и присуство православља (цркве, иконe). Асоциације на туђу културно‑језичку средину (Париз, Тоскана, Јан Мајен, Шпанија, Лисабон) перципиране су као туђе особине текста и од стране пољских и српских читалаца.

Summary: The translations of poems by M. Crnjanski were published in Poland before World War II. Currently, the Polish reader known the volume entitled Lyrics of Ithaca and three poems: Stražilovo, Serbia and Lament over Belgrade. The leitmotif of his poetry is the return to the homeland (Lyrics of Ithaca) and longing for it (poems). In Crnjanski’s poetry the homeland is symbolized by toponyms, whiche are already exhibited in the titles. They present some elements of tradition, e. g. a reference to folk songs (heroes: Prince Marko, Miloš Obilić) and Orthodox religion (churches, icons). The transfer of local names and some elements of foreign culture expose the exotic feature of this territory. It is an example of the cultural barrier and difficulties with understanding cultural context. The poetry by Crnjanski refers to a foreign space (Jan Mayen, Libon, Spain, Tuscany) which is exotic, not only for the Polish reader, but also for readers of the original texts. [/read]

T. 6. Cz. 2. Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (2014)

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w 2014 roku (Katarzyna Majdzikpobierz[read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”]

Translated Title: The bibliography of translations of Serbian literature in Poland in the year 2014. Author Name: Katarzyna Majdzik, Uniwersytet Śląski, Instytut Filologii Słowiańskiej, katarzyna.majdzik@us.edu.pl. Language: Polish, Serbian. Issue: 6 (2)/2015. Page Range: 123-125. Key words: Serbian literature in Poland. [/read]

Bibliografia przekładów literatury polskiej w Serbii w 2014 roku (Estera Sobalkowskapobierz[read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”]

Translated Title: The bibliography of translations of Polish  literature in Serbia in the year 2014. Author Name: Estera Sobalkowska, Uniwersytet Śląski, Instytut Filologii Słowiańskiej, estasoba@gmail.com. Language: Polish, Serbian. Issue: 6 (2)/2015. Page Range: 127-144. Key words: Polish literature in Serbia.[/read]

Małgorzata Filipek: Komentarz do Bibliografii przekładów literatury polskiej w Serbii w 2014 roku pobierz[read more=”Rozwiń” less=”Zwiń”]

Translated Title: Коментар уз пољско‑српску библиографију за 2014. годину / Comments to the Polish‑Serbian bibliography in 2014. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytet Wrocławski, Instytut Filologii Słowiańskiej, margo115@wp.pl. Language: Polish. Issue: 6 (2)/2015. Page Range: 145-149. Кључне речи: пољска књижевност, Србија, преводи. Key words: Polish literature, Serbia, translations.

Резюме: У овом тексту аутор се концентрише на преводима пољске књижевности у Србији. У српском културном оптицају појавило се 27 пољских књига 16 аутора. Само 4 од њих биле су песничке збирке. Већина ових превода била су штампана раније. Тематика књига пољских аутора поклапа се углавном са тематиком српске књижевности.

Summary: The text focuses on the translations of Polish literature. 27 Polish books of 16 authors were published in Serbia. Only 4 of them are volumes of poetry. Most of these translations appeared in Serbia earlier. Themes of Polish books coincides with themes of Serbian literature. [/read]

T. 7. Cz. 1. Tłumacze i przekładoznawstwo słowiańskie (w druku)

 Izabela Lis-Wielgosz: „Zbiór ten nie zostanie bezużytecznym w księgarstwie ciężarem…”, czyli Narodowe Pieśni Serbskie wybrane i przełożone przez Romana Zmorskiego

T. 7. Cz. 2. Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (2015)

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w 2015 roku (Katarzyna Majdzik)
Bibliografia przekładów literatury polskiej w Serbii w 2015 roku (Estera Sobalkowska)

Wortal serbsko-polskich kontaktów kulturalnych

error: Content is protected !!